Rasute misli

Eh nekad …

Kako je sve bilo lepše nekada, dok nismo imali … Ili bismo voleli da je baš tako bilo 🤔

Nekada nismo imali mobilne telefone i razgovarali smo, družili se, izlazili, igrali lastiš iza zgrade.

Nismo imali mobilne ni dok smo se smrzavali sačekujući jedni druge, u vreme dok nismo imali ni globalno zatopljenje pa je jesen bila jesen, a zima – zima. Pure pleasure 😢

Nisam imala mobilni ni kada mi je stao Jugić na auto putu. Sreća moja. Jer da sam imala mobilni, mogla sam nekoga da pozovem, daleko bilo.

Za lastiš priznajem. Igrali smo i mislim da nam mobilni telefon tu ne bi bio od neke pomoći. Mada … 😉

Nekada se devojčice nisu šminkale i bušile nos.

Nisu u stanu, ali jesu u liftu.

Nekada se znao red. Deca su slušala roditelje.

Ti si bila dobro dete i uvek si slušala roditelje. Reče moja majka jednom prilikom kada joj se jedno od moje dece zamerilo ili pobeglo.

A batine?

Nikada nisi dobila batine! Jednom samo.

Aha!

Popela si se na krov.

Tada sam naučila lekciju pa više nisam?

Pa ustvari, rekla si – E sa`cu opet!

U “nekad” vreme batina je baš tih dana bila iz raja izašla, pa pravo u ruke generacije “za primer” čija su deca “za primer” slušala roditelje, poštovala starije i nisu imala mobilne telefone da sve to pokvare.

Ili bismo voleli da je baš tako bilo 😏

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Deda Spasoje

16th December 2019

Kako su Lui dobili ime

20th December 2019

error: Content is protected