Rasute misli

Ljubomoran na vreme

On je ljubomoran na vreme. Neki su ljubomorni da druge osobe, na kućnog ljubimca ili decu, na uspeh, nasleđe, na novac ili slavu.

Moj bračni drug je neizlečivo i beskrajno ljubomoran na vreme koje njegova bračna drugarica posveti rekreaciji, časopisima, društvenim mrežama, surfovanju, a pre svega pisanju bloga 😉

Mala je bila sasvim mala kada sam uobičavala da petnaest minuta od svakog dana provedem sama na terasi vozeći sobni bicikl. Tih petnaest minuta je bilo ključno u njegovom životu. Maloj nije smetalo, velikom nije smetalo, ali bračni drug je mahao rukama kroz staklo prozora nešto mi signalizirajući – dođi, umreću, prevrtao, zagorevao … Ceo njegov život u petnaest minuta. Propast i napuštenost, bes, tuga. Svašta staje u petnaest minuta odsutne bračne drugarice.

Kako sam to prevazišla? Naravno da nisam prevazišla, pa ja sam “sin jedinac”, ja ne prevazilazim i ne opraštam, ne prilagođavam se, ne pravim kompromise i, pre svega, ne trpim. Prestala sam da trčim svaki dan na terasi stana. I počela da treniram veslanje 🙂

Veslanje je sjajan sport koji leči ljubomoru bračnog druga na vreme njegove bračne drugarice. Veslanje ne može da se trenira na terasi stana, niti na keju iza zgrade. Trening veslanja je na reci i traje najmanje dva sata, nakon čega sledi obavezno tuširanje i čaj u kafeu na obali. Na trening treba otići i sa treninga doći. Tri puta nedeljno po tri sata i onih petnaest minuta na terasi stana je zaboravljen greh.

Post credit scene

Šta sad opet kuckaš? Pišem o tebi. Štaaaaaaaa 😉

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Javlja li se Luka?

27th November 2019