Lu je otišao / Mala Lu je tu / Rasute misli

Lu + Lu

Nešto malo sedim i po malo sabiram. Ne poredim.

On Lu, silni, onaj koji je otišao. Ona Lu, dosadna, koja je još tu.

Šta je bilo u školi?

Klasično pitanje tek da bi se pitalo. Ne očekujemo i odgovor.

Ona Lu priča pola sata. Ma kavi pola, najmanje ceo sat. Možda duže 🤔Dragana je ovo, a onda je Sofija ono i tada sam ja rekla … Pa dečaci, pa tuča! A tek od kada je dobila razrednog! Kad nam Miša objasni matematiku to se zove objašnjeno!

Dobro dosta! Prekini 🤪

On Lu – Ništa. Silaznim tonom.
Jesu li svi došli? Ne znam. Imaš li domaći? Valjda 😱

Tako je bilo dok on Lu nije otišao. Sada na pitanja odgovara bolje – Mhm. Šta li sve staje u jedno “Mhm” 🤨

Hoćeš li za ručak to ili ono?

Ona Lu – Jel ima treće?
Ne. Ok onda ono ali bez sira i dobro pečeno. I nemoj da staviš salatu na isti tanjir. Ako praviš supu neka bude providna jer je prošli put bila neprovidna. Nemoj mooolim te da me zoveš dok je vrelo, prošli put sam ispekla jezik i nisam mogla da jedem kiselo …

Dobro dosta! Prekini 🤪

On Lu – Može. 💋 ga majka 😏

Zovem iz tržnog centra. Ili jedanaest godina kasnije šaljem sliku. Dođi da probaš!

Ona Lu – Ne! Užas!
E molim te, nemoj ti ništa da mi biraš.

On Lu – Ok.
Šta ok? Da kupim? Može. Dođi da probaš. E molim te, ne treba mi ništa.

Pakujem za rekreativnu.

Ona Lu – Nemoj ti da me pakuješ, neću moći posle sama. Ne te helanke i ne ta maica. E molim te skloni se.

On Lu – Mamaaa 😶

Idemo na more.

On Lu ide na more.

Ona Lu pita da li može sa drugaricama.

Bračni drug konfiskuje telefon.

Ona Lu – ton raste, počinje svađa.

Ulazim na scenu i vraćam joj telefon.

On Lu samo prekida zmiju kojom se bavio na babinoj Nokii i na dalje gleda u prazno. Glasno uzdiše.

Ko nije čuo tinejdžera kako glasno uzdiše, ne zna šta je psihološki rat.

Ulazim na scenu i vraćam mu telefon.

Ali ne, on Lu ne uzima. Nećemo se izvući tako lako. On je ljut i neće “naredne nedelje uopšte” da uzme telefon, a ni da gleda televiziju kao dodatak. Gledaće u prazno i glasno uzdisati 😱

Našla sam papirić ukrašen malim srcima. Lik kome se divim je moj brat! Teško nama ako i ona počne da uzdiše.

Hvala im što postoje 😍 Svako na svoj način.

Nastaviće se …

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Bata i deka

11th February 2020

Moć zapažanja

18th February 2020