Rasute misli

Kako sakriti kišu?

Kiša kao vreme.

Kiša koju gledam, kiša u duši, kiša u srcu.

Kiša u glavi. Kiša koju ne mogu da ugušim, pa ide i na oči.

Kiša za koju nema ni prijatelja ni leka.

Nema ni racionalnog objašnjenja. Ni pravog razloga nikome. Osim tebi.

Misliš takav neki dan. Ali ne pomaže.

I ne može da stane, zato što takva kiša nije smela ni da krene. A kada krene, pada za uvek.

Pa opet, zahvalna si im što postoje. I voliš ih do kraja i nazad.

Ali kiša ne prestaje …

Samo je moraš dobro sakriti.

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Samo belo i crveno

27th May 2020

error: Content is protected