Iz ženskog ugla i pera.

Ne sećam se redosleda ali se jako dobro sećam pitanja postavljanih sebi. Samoj.

Da li ga volim ako mi je zabavno, ako voli slična mesta i muziku?

Da li ga volim ako je zabavan svima, čak i onima koji ne vole slična mesta i muziku?

Da li ga volim ako ga vole moji? Da li ga volim ako ga ne vole moji? Ili baš zato i iz inata!?

Da li ljubav može biti kolateralna šteta drugih ljubavi svuda oko nas?

Sećam se i da sam u jednom trenutku prestala da razmišljam o pitanjima. A kada sam ponovo počela, pojavio se samo jedan odgovor. Sva prethodna i neodgovorena pitanja su mi tada izgledala nezrela i sasvim nebitna.

Ljubav je ako sam spokojna 🙃

Ako mi je dobro, ako ne brinem, ako verujem da će sve biti dobro samo zato što je on tu da popravi.

Ako nije vitez nije ni ljubav ☔️