Kratke priče / Mala Lu je tu

Samo belo i crveno

Ona ima dve do pet i jede samo belu, termički obrađenu i crvenu, termički neobrađenu hranu. Posebno.

Da nisam videla kako kod malog Lu prolazi zeleni šejk, verovala bih da je u redu. Za taj uzrast.

Da nisam iskusila da hrana moze da se ubaci i bez aviona, pevanja i video-animacije, verovala bih da je u redu. Za taj uzrast.

Ali mala Lu nosi račun za sve naše zablude.

Mala Lu se nije vozila u kolicima, jela je po bojama i tada, kao i sada, veoma je uvredljiva. Svaki naš pokušaj da je provozamo umesto pronesemo i ubacimo joj zeleno u usta mala kao dugme, smatrala je povredom osećanja i mi smo morali da se pravdamo i izvinjavamo 🤬

I kako smo uopšte mogli da joj ponudimo vožnju i zeleno! Naopako!

Bilo je to u jednoj Vili na obali, na jednom balkonu, jednoga leta. Kada je Bruno postavio sebi izazov. Spremiti obrok za malu Lu! Koji će ona oduševljeno pojesti.

Bruno je bio ristorante chef tamo negde u Piove di Sacco, u okolini Padove, a odbijanje male Lu da jede specijalitete koje joj je danima spremao u beloj i crvenoj boji, shvatao je veoma lično. I podnosio teško.

Premda smo mi rado jeli sve šta ona nije 😉

Che cos’è bljak?

È carino, le è piaciuto. Grazie mille!
🤥

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Kako sakriti kišu?

18th May 2020

Škoda

27th May 2020