Lu je otišao / Mala Lu je tu / Rasute misli

D-mol

Mislio si da će mama i tata sve da reše!

Deca prvo porastu. Zatim počnu da se menjaju i sazrevaju. Pa se uozbilje!

Deca prvo misle da sve znaju bolje. Zatim sve znaju bolje. Pa mi više ne znamo 🤔

I tada ih zasadimo pod prozorom ili im damo krila. Već kako ko shvata podršku.

A onda jednoga dana primetim kako se veliki Lu uozbiljio i to više nego prošli put kada je bio ozbiljan.

To saznanje nije došlo polako i nisam bila spremna.

Nisam pokušavala da upadnem u razgovor koji je veliki tata vodio sa još većim Lu. Što inače pokušavam.

Sedela sam malo iza i sa strane i posmatrala lice na ekranu. Slušala kako slaže rečenicu po rečenicu. Bez, do tada uobičajene nervoze jer mi ne razumemo materiju i bez upadljive gestikulacije. Bez užurbanosti. Bez glasnog smeha.

Polako, staloženo, objašnjava nešto što on zna bolje.

Par dana ranije poslao mi je neku zezalicu na kojoj je pisalo:

Mislio si da će mama i tata sve da reše! E pa neće.

A moguće je da me je baš taj jednostavan i istinit tekst pripremio da bolje slušam i da vidim promenu koja se ko zna koliko ranije pojavila.

Ipak, stigao je spas u zadnji čas! U velikom stilu ulazi mala Lu da se javi velikom bratu.

Širok osmeh i “Gde si bebo!”

Ona se smeška. Više se ne ljuti na “bebo” 😏

I ja odjednom shvatam da se on i nije uozbiljio toliko koliko sam se plašila. A da ona već sazreva.

Mene su zasadili pod prozorom. Zato sam ja deci dala krila.

I opet verujem da on to zna. I više nije D-mol.

Hvala im što postoje 😍

Za sebe i jedno za drugo, ne za mene i ne za nas.

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Magičan tri

7th April 2020