Kratke priče

Vila na obali

Kada bi samo mogla da ispriča sve te priče!

Šta misliš da stanemo i pitamo koliko košta?

On zna šta mislim o stajanju i pitanju kada već negde krenemo. Ali sve jedno će stati. Pita tek da bi proverio odjek sopstvenih reči.

Te godine smo već bili na moru. Ali pošto to more i nije bilo neko more i pošto nema mora do Jadranskog, zaputili smo se u Istru.

Tako mi i treba kad sam zapela da se vozimo jadranskom magistralom. Da smo išli “ipsilonom” ne bi zastajkivao ovde i onde. Samo kafa, samo da slikam, izađi da vidiš, šta misliš da stanemo i pitamo koliko košta …

Ostalo je istorija. I petnaest godina letovanja u Vili na obali. Što i nije neki broj u poređenju sa Lučijom i Brunom koji su te naše prve godine došli već trideseti put.

Stara austrijska vila iznad mora. Ispod Vile je čuveni opatijski Lungo mare kojim je šetao Franc Jozef i trčao mali Lu pre nego što je postao veliki.

Mirišu lavanda, so i alge. Prozor sobe gleda u plavo i daleko, sve do Krka. Kao da smo upali u čaj od majčine dušice. I skuvali se u njemu.

Ostaćemo kratko pa nastavljamo.

Ostali smo dugo i nismo nastavili. Našli smo se na pravom mestu u pravo vreme. A i mi smo verovatno bili pravi za to mesto i to vreme.

Čempres nebu pod oblake ukrašava balkon i pravi dugačak hlad. Samo na tom balkonu čitam Vedranu i pijem belo vino.

Uveče ne želimo da odemo, da ne propustimo noć. Gute Nacht! Dobra noc! Buona notte! Saša će sesti sa flašom i kiselim krastavcima, da pijemo zajedno. Bruno će izneti pasta all’italiana, parmigiano all’italiana i vino bianco all’italiana naravno. Po tanjir i čašu svakome i nema hvala, večerali smo.

Mate, Bruno, Lučija, Dunja, Amira, Tanja, Ljudmila, Ivana, Elena, Mauro, Željko, Dževad, Đanpjetro, Miša, Mateo, Meri, Masimo, Mađarice, četiri generacije žena iz Beča i jedan muž, Lila, Franka, Italijani, Danci, Kati, Đenota, Uli, Ana, mali i veliki Luka, Lejla, Karlota, Luna, Nedim, Lucija … profesori, medicinari, kuvari, informatičari, ugostitelji … Plejada nacija, likova, kultura, jezika, zanimanja, navika, kuhinja, pića.

Učimo jedni od drugih, menjamo se, deca odrastaju zajedno dok mi starimo, takođe zajedno. Nezamislivo mi se čini da ne odemo neko leto. Bar na kratko. Mada se to kratko uvek pretvori u dugačko.

Mali Lu je najviše voleo kada ujutru svi sedimo zajedno i doručkujemo. Na balkonu Vile na obali, iznag Lungo mare, uz miris mora i algi i sa pogledom sve do Krka.

Mala Lu najviše voli sladoled na točenje kod Maura.

Jednog proleća je došao veliki Lu da nas poseti i popravi zube. I doveo Marg. Marg je želela da vidi Dubrovnik, ali mi smo je odveli u Istru. Marg je bila dobra i rekla da joj je to bio najbolji deo odmora.

I mada nas niko ništa više ne pita, mi najviše volimo sve u Vili na obali, iznad Lungo mare, uz miris mora i algi i sa pogledom sve do Krka.

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Dunjica

31st March 2020

Moja sestra, tvoja sestra

1st April 2020