Kratke priče

Naše cipele

Već neko vreme živimo u Dun Laughaire, fenomenalnoj opštini grada Dablina, drugi red do mora i prvi do Peoples parka. Dobro smo usoljeni i provetreni. Lu je krenuo u Junior Infant u St Josef Primary. Najbolji je iz matematike. “Brišu” ga po glavi ako stigne prvi na fizičkom. Naučio je That’s lovely jer se to deci u tamnošnjim školama često govori. Zna već i “mama neću šargarepu pliiiiiiz”.

A onda je Lu dobio bicikl na dva točka.

Lu je i inače prilično oprezno dete, ali kada smo mu dodali točkove, postao je veoma … oprezan.

I da ne bi bilo publike i socijalnih radnika, bračni drug ga je učio da vozi po lokalnom dvorištu koje smo delili sa još dve dvospratnice.

Sutradan mi je prišao momak od nekih dvadeset i pet. Čuli smo juče malog dok je vozio bicikl 😱 i prepoznali smo jezik!

Drago mi je da imamo nekog “našeg” u dvorištu, molim vas svratite sa svojima, mi smo na drugom … Devojka i ja smo vas odavno primetili. Verovali smo da ste Španci. Pitali smo se da niste možda “naši”.

A što ste se pitali?

Malom su uvek čiste cipele!

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Veliki Lu je čitao blog

4th December 2019

Prokleta mogućnost izbora ...

7th December 2019