Kratke priče

Prijatelj iz “preka”

Radni naslov bi bio Kikiriki iz Nove Moldave.

Na prvi pogled je moglo biti i da smo došli u dužu posetu rođacima. Moja ujna je jednog davnog dana “preplivala Dunav” u suprotnom smeru u odnosu na smer u kom smo ga mali Lu i ja prešli tog proleća.

Lu i ja smo sasvim neplanirano banuli. Neke tuđe rakete su sasvim planirano pogodile neko domaće raketno gorivo, detonacija nas je izbacila iz kreveta, razletele su se pločice po kupatilu i ja sam odlučila da bi mali Lu i ja baš mogli da na duže posetimo rodbinu sa druge strane Dunava.

Oprosti velika reko, al’ mi smo morali preko.

Bračni drug je nabavio nekakvo čudno gorivo ciklama boje i auto koji je mogao da ide na to gorivo. Sa nama su pošle beba Mici i njena mama.

Bračni drug se vratio tim istim autom koji je išao na ciklama gorivo, a mi smo ostali.

Svako je našao po nešto lepo i po nešto manje lepo u toj Novoj Moldavi. Nečim da se zabavi, skrene misli i prekrati vreme.

Mici je bila još beba i njoj je bilo najteže jer je bila u centru pažnje svih rođaka koji tamo žive ili su tada živeli, a to nije mali broj.

Mali Lu je verovao da je njemu najteže jer nije bio u centru pažnje svih rođaka zato što su to ipak bili više rođaci bebe Mici nego maloga Lu.

Kad god bi se oslobodila kolica u kojima su vozali bebu Mici, mali Lu je ubacivao svog plišanog medu. Meda je do tada bio samo meda, ali je Lu izgleda imao potrebu da meda postane osoba pa ga je nazvao beba Dunja.

Rođaci su ubrzo primetili da bi i mali Lu voleo da se približi centru pažnje pa su počeli da ga vode sa sobom i ovde i onde i u najboljoj mogućoj nameri mu obećavali da će da ga zadrže ako mama dozvoli.

Mali Lu je tada uvideo sve mane pozicije “centar pažnje” i počeo da prati svoju mamu gde god bi ona krenula. Sedeo u kupatilu sa mamom, kuvao kafu sa mamom, počeo je čak i da šeta sa mamom što mu i nije bila baš omiljena zabava.

Pre nego što je dospeo u centar pažnje, mali Lu se uglavnom igrao sa Kikirikijem. U dvorištu, ispred kuće, iza kuće, a jednom prilikom sam ih skidala i sa krova kuće.

Jednog od onih dana kada je Lu, umesto da se igra sa Kikirikijem, odlučio da čuva mamu ili svoju poziciju kod mame, Kikiriki je nestao.

Tražili smo ga, nije da nismo. Ja sam se bojala najgoreg, ali sam se trudila da mali Lu ne prepozna šta slutim.

I tada je na scenu stupila baka, tačnije pra-baka bebe Mici. Sva srećna je uzela maloga Lu za ruku i povela ga u letnju kuhinju. Dođi da vidiš Kikirikija! Meni se baš i nije išlo, ali red je da dam detetu podršku.

Mamaaaa poješćemo Kikirikija!

Mali Lu je bio van sebe od sreće što će pojesti najboljeg prijatelja i tako ga za uvek zadržati za sebe i u sebi.

Deca su čudo. Hvala im što postoje 😏

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Treniram, ne treniram

9th December 2019

Lete avionom ...

11th December 2019

error: Content is protected