Kratke priče

Legenda kaže …

… da smo nedeljom često šetali Knez Mihajlovom, a uveče išli na ćevape i muziku u Skadarliju.

Mama, tata i mala ja. Taman koliko treba za šetnju, muziku i ćevape.

Jedne od tih nedelja smo još u šetnji izgubili tatu! Nismo ni stigli do ćevapa i muzike. Jer nedeljom su svi šetali Knez Mihajlovom. Dobro neki su šetali i na Tašmajdanu ili na nekom isto tako lepom mestu za šetnju. Ali eto, nama se tog kobnog dana zalomio sam centar.

Probale smo i da ga pronađemo, žurile, provlačile se, zabadale nos, dozivale i ništa. On je produžio kada smo mi stale i spasa više nije bilo.

Mama je bila jako ljuta i svojski se trudila da ljutnju i nervozu prenese i na malu mene. U jednom trenutku je izgovorila – Idemo kući!

Kako, šta, zar nećemo pokušati da ga nađemo, zar ću ostati bez tate!

Legenda kaze …

… da sam tada briznula u plač i između petog i šestog jecaja pitala samo – A ko će sada paštetu da nam otvara?

Post creditr scene

Tata mi je upravo doneo činiju pečenog kestenja. Oguljenih ili otvorenih, kako već ko doživljava.

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Veliki Lu je čitao blog

4th December 2019