Kratke priče / Lu je otišao / Mala Lu je tu

Fiksni izazov

Mala je imala celih devet kada smo u stan doneli fiksni. Nije da nam je trebao, ali jeste bio mnogo lep. Crn, težak, sa izvijenom slušalicom i opletenim kablom.

Pa što i da ga ne povežemo kad je već tu? I onako plaćamo 😖

Mala sedi pored, gleda, okreće … Šta je ovo?

To je fiksni telefon.

Molim!?

Stavim joj prstić u tri i pokažem kako da okrene broj. Ona izvadi prstić iz tri i ubaci pravo u nula. Pa obrne pola kruga i zameni prst. Ne moze jednim ceo krug 😱

Uspela je! Stigla je do kraja. Gleda me. Šta sad?

Sada pusti da se brojčanik vrati sam.

Da pustim!? Pa što sam ga okretala 😟 Gleda me u neverici ali ipak pusti. I šta sad?

Sada tako za svaki broj.

Vrti glavom, žali se sebi u bradu i kreće. Šeeeeeest, o ne opet nuuulaaa, nula je najgora …

Sofija! Konačno.

Zatim je mala slikala fiksni telefon, slala drugaricama koje su sve redom bile zaprepašćene neophodnošću okretanja brojeva iznova i iznova.

A onda nas je jedno neradno jutro probudila nesnosna buka.

Molim! Dobar dan, ja zovem iz … molim vas da mi odgovorite na par …

Od tog dana fiksni je opet postao skulptura. Na naše trostrano zadovoljstvo 😏 jer Lu je ipak otišao 😍

Pričalica

olivera@lmn8.rs

Kako znam da je ljubav

5th January 2020

Grad koji teče

7th January 2020